Abstract

Употреба активног партиципа презента т.ј. деклинабилних облика глаголског прилога садашњег (ППсА) у текстовима 19. века обично се сматра наслеђем руског одн. рускословенског утицаја на тадашњи српски књижевни језик и повезује се са славеносрпском књижевном традицијом. Томе у прилог иде чињеница да се ППсА у последњим деценијама 19. века појављује ређе, а чешће стоји у функцији придева. Међутим, анализом текстова различитих аутора и стилова из тог раздобља показали смо да се ППсА још увек јавља у функцији правог партиципа до самог краја века. Граматичари оног времена већином игноришу то стање: или уопште не спомињу активни партицип презента или га описују као облик који више није у употреби односно чији је употреба неправилна. Упоредивши српске преводе са руским изворним текстовима, констатовали смо да у тим преводима руски није битно утицао на употребу партиципа. Пошто се активни партицип презента осим тога такође јавља у хрватским текстовима 19. века, изгледа да појава очувања партиципа – барем при крају века – није толико резултат утицаја руског језика него утицаја другог језика, наиме немачког.