Abstract
У чланку се разматра питање како позиција облика ословљавања – било у оквиру конверзације као целине, било у оквиру најмање конверзацијске јединице (TCU) – утиче на њихову функцију. Упркос досадашњим тенденцијама да се функција облика ословљавања описује искључиво у кон- тексту конкретне говорне ситуације, полазимо од тога да је могуће одредити различите „опште“ функције везане за позицију. Узимајући у обзир не само позицију него и број учесника у конверзацији, као и само значење облика ословљавања, показали смо да је њихова функција на почетку исказа пре свега да привлаче пажњу саговорника те служе и као обележје замене у току конверзације, док облици ословљавања на крају исказа изражавају експрессивност на различите начине. Ове опште функције могу се још прецизније одредити систематским узимањем у обзир значење облика ословњавања.